ukuvaci

razmenjivaci

mesanje

sitnjenje

protok

Струјање флуида

Стање флуида који се не креће одређују његов притисак и густина. Када се флуид покрене, јавља се још једна величина која одређује стање флуида при кретању-брзина струјања. Да би се одредила брзина струјања, потребно је применити закон о одржању материје на флуид који се креће.

Према закону о одржању материје, маса флуида која улази у једну цев мора да буде јаднака маси флуида која из ње излази.

Проток је количина флуида која у јединицама времена прође кроз неки цевни вод.

Масени проток(Мs) је транспортована маса флуида у јединици времена и његова јединица је kg/s.

Запремински проток(Vs) представља запремину флуида која протекне у јединици времена и његова јединица је m³/s.

Проток кроз цевни вод је већи ако су већи попречни пресек и брзина.

Брзина протицања кроз цевни вод је много већа ако је попречни пресек мањи.

transport cvrste materije

transport fluida

prosejavanje

Merenje mase

Техничка вага

Техничка вага се употребљава за мерења када природа посла не захтева велику тачност.

Осетљивост техничке ваге износи +-0.01 грам, односно на њима се мери са тачношћу    +-0.01 грам.

Неке техничке ваге имају дисплеј на коме се аутоматски очитава маса. Неке ваге имају серију тегова са кутијом у којој сваки тег има своје место. Тегови се хватају и преносе пинцетом а не прстима.

Предмети који се мере морају да буду суви и чисти. Супстанције које се мере, било да су течности, било у облику праха, мере се у претходно измереном (одмерном) суду.

Техника мерења се састоји у томе да се прво провери исправност ваге, тј. Да ли је вага у равнотежи. У ту сврху посматрају се осцилације око нултог положаја.

Ако је скретање симетрично око равнотежног положаја сматра се да је вага исправна.

Супстанција, односно предмет који се мери се ставља на леви тас а тегови на десни. Тегови се стављају одређеним редом. Прво се стави најтежи тег који би по слободној процени одговарао тежини предмета који се мери. Ако је одабрани тег тежи од предмета ставити први лакши тег и тако редом. Свака промена на ваги обавља се док је вага укочена. По завршетку мерења сабере се тежина (маса) тегова која би била у равнотежи са мереним предметом. Скину се тегови и вага се остави растерећена и укочена.

При мерењу на техничкој ваги треба се придржавати следећих правила:

·                   Вагом треба увек пажљиво руковати

·                   Ако се установи да је вага неисправна, обавестити дежурног наставника

·                   Никада не стављати супстанцију или тегове на тасове откочене ваге

·                   Супстанцију никад не стављати на директно на тас, већ је мерити у некој посудици или одмерном суду. Не дозволити да се тегови и тасови запрљају супстанцијом са којом се ради. Уколико се то догоди, прекинути мерење, вагу очистити и тек тада наставити мерење.

·                   Мерити само серијом тегова који припадају тој ваги

·                   При узастопном мерењу супстанција, које су везане за један исти рад, користи се иста вага и исти слог тегова

·                   По завршетку мерења вагу оставити чисту и укочену

Аналитичка вага

Употребљава се у квантитативној хемијској анализи за прецизнија мерења са тачношћу +-0.0001 грам

Уграђује се у стаклено-дрвени ормар са вратима спреда и са стране.

Чува се у посебној просторији, заштићена од механичких потреса, великих струјања ваздуха и наглих промена температуре.

Аналитичке ваге се међусобно разликују по конструкцији.

Најобичнији тип ваге у аналитичким лабораторијама је аналитичка вага са јахачем.

Главни део аналитичке ваге је хоризонтална равнокрака полуга постављена на вертикалном стубу. Полуга има на средини углачану призму од ахата, која се ослања на ахатну подлогу стуба. На истим растојањима од ивице призме окачени су на крајевима полуге тасови, такође ослоњени на ахатним призмама. Призме и полуге су израђене од тврдог фино углачаног ахата како би се што више смањило трење и постигла што већа осетљивост ваге. За читање положаја полуге служи скала постављена на доњем делу стуба испред које промиче лево-десно казаљка.

При раду са аналитичком вагом треба се придржавати следећих правила:

·                   Вага треба да стоји у строго хоризонталном положају. Хоризонтални положај ваге  контролише се помоћу либеле или виска, а регулише преко завртња на полугама и ногама ваге

·                   Када није у употреби, вага мора бити закочена, а вратанца на стакленом ормарићу затворена. На тасовима не сме остати ништа(ни трагови ни предмети мерења)

·                   Нулту тачку ваге треба испитати пре сваког мерења. Тегови и предмети мерења стављају се и изузимају са тасова само када је вага закочена.

·                   На тасове се никад не ставља прашкаст и растресит материјал. Сви предмети се одмеравају само у погодним сувим судовима. Супстанција се никад не сме додавати или одузимати на самој ваги. У ту сврху се суд са супстанцијом мора сваки пут вадити напоље.

·                   Тело које се мери сме се стављати на вагу и мерити тек пошто је примило температуру собе у којој се вага налази.

·                   Тегове треба стављати на тас почевши од тега приближне тежине тела који се мери.

·                   Тегове стављати после употребе само у кутију за тегове, а не по столу око ваге.

·                   Вага се не сме никад преоптеретити. Свака вага има своје максимално оптерећење. Обично су конструисане за тежине до 200 грама.

SI sistem

Основне јединице међународног SI система

Физичка величина	Јединица	Ознака
Дужина	Метар	m
Маса	Килограм	kg
Време	Секунд	s
Јачина електричне струје	Ампер	A
Температура	Келвин	K
Јачина светлости	Кандела	cd
Количина материје	мол	mol

Преглед ознака у међународном SI систему

Ознака	Величина	Ознака јединице	Назив јединице
А	Површина, Пресек	m²	Метар на квадрат
d	Пречник	m	Метар
Е	Енергија	J	Џул
F	Сила	N	Њутн
g	Убрзање земљине теже	m/s²	Метар у секунд на квадрат
h	Висина	m	Метар
L	Рад	J	Џул
Q	Количина топлоте	J	Џул
m	Маса	kg	Килограм
p	Притисак	Pa	Паскал
r	Полупречник	m	Метар
T	Температура	K	Келвин
t	Температура	ºC	Степен Целзијусов
V	Запремина	m³	Метар кубни
ω	Брзина	m/s	Метар у секунди
δ	Дебљина зида или слоја	m	Метар
ρ	Густина	Kg/ m³	Килограма по метру кубном
P	Снага	W	Ват

Грчка алфабета

α-алфа

β-бета

γ-гама

δ-делта

ε-епсилон

ζ-зета

η-ета

θ-тета

ι-јота

κ-капа

λ-ламбда

μ-ми

ν-ни

ξ-кси

ο-омикрон

π-пи

ρ-ро

σ-сигма

τ-тау

y-ипсилон

φ-фи

χ-хи

ψ-пси

ω-омега