Хранљиве материје

Хранљиве материје-појам и подела

-Сва хемијска једињења органског или неорганског порекла, која улазе у састав животних намирница и имају одређену улогу у исхрани човека дефинишу се као хранљиве материје или хранљиви састојци.

-Хранљиве материје се деле на:

          1.главне или основне хранљиве материје(беланчевине, угљени хидрати и липиди)

          2.Допунске хранљиве материје(минералне материје, вода и витамини)

-Према улози у организму хранљиве материје се деле на:

          1.енергетске материје-хранљиве материје које дају енергију(масти, угљени хидрати и беланчевине)

          2.градивне материје-служе као материјал за изградњу телесне материје(аминокиселине, беланчевине, калцијум, фосфор итд)

          3.заштитне материје-делотворне материје или биокатализатори које омогућавају и регулишу правилан ток биолошких процеса у организму (вода, витамини, беланчевине- саставни део ензима)

-За организам човека подједнак значај имају основне и допунске хранљиве материје, па је неопходно да се храном уносе све хранљиве материје у одређеном односу.

Извори хранљивих материја

-Човек исхраном скоро уопште не уноси у организам чисте хранљиве материје.

-Храном се називају намирнице биљног и животињског порекла које човек користи у исхрани.

-Храна је извор хранљивих материја.

-Да би организам могао да користи те хранљиве материје из хране, оне у телу морају проћи низ сложених процеса:варење, ресорпција, транспорт, депоновање, метаболизам и на крају излучивање разграђених продуката из организма.

-Да би се задовољиле физиолошке потребе људи хранљивим материјама, храна мора имати одређену енергетску и биолошку вредност, која је условљена врстом, количином и међусобним односом појединих састојака намирница.

Подела и врсте хранљивих материја

-Једињења или супстанце које организам може да користи као хранљиве материје деле се на:

          1.беланчевине-протеине

          2.угљене хидрате-шећере

          3.липиде-масти

          4.витамине

          5.минералне материје и

          6.воду

Беланчевине

-Беланчевине имају вишетруку улогу у огранизму-градивну, енергетску и биокаталитичку. Организам се њима снабдева искључиво преко хране.

-Беланчевине су сложени молекули изграђени од аминокиселина, међусобно повезаних пептидним везама.

-Састоје се од азота(N), угљеника(C), водоника(H) и кисеоника(O), а у неким сложенијим има још и фосфора(P) и сумпора(S).

-Аминокиселине које улазе у састав беланчевина немају исту биолошку вредност.

-Од свих познатих аминокиселина само су 10 есенцијалне аминокиселине-не могу настати у организму из неких других аминокиселина, већ се морају унети храном.

-Беланчевине које садрже све есенцијалне аминокиселине сматрају се беланчевинама високе вредности тј. комплетним беланчевинама, а све остале су некомплетне и биолошки мање вредне.

-Потребе организма су 0,8 до 1 грам по килограму телесне масе дневно.

-Беланчевине могу бити просте и сложене.

Угљени хидрати

-Угљени хидрати се убрајају у најважније и најчешће састојке хране.

-Важан су извор енергије за организам.

-Имају заштитну и градивну функцију.

-То су сложени молекули изграђени од угљеника(C), водоника(H) и кисеоника(O).

-Потпуним сагоревањем прелазе у CO₂ и H₂O при чему се ослобађа енергија.

-Угљени хидрати се деле на:

          1.моносахариде или просте шећере-глукоза фруктоза

          2.олигосахариде-дисахариди и трисахариди-сахароза, лактоза, маноза

          3.полисахариде-скроб, гликоген, целулоза

Масти

-Масти(липиди) су естри алкохола глицерола и виших масних киселина (стеаринске, палмитинске, олеинске и др.).

-Разградњом масти дају највећу количину енергије.

-Потребне су за живот  и изградњу сваке ћелије.

-У њима се могу растварати неки витамини-A,D,E и K.

-Свеже масти и уља имају специфичан мирис и укус.

-Према пореклу деле се на биљне и животињске масти.

-Масти различитог порекла су састављене од различитих масних киселина, па су им различите тачке топљења.

-Масти служе за изградњу ћелија мозга, нервног система и бубрега.

-Животињске масти су:млечна маат, свињска маст, говеђи и овчији лој.

-Биљне масти се налазе у орасима, лешницима, бадемима.

Витамини

-Витамини су сложене органске материје потребне за раст и развој организма.

-Организам их добија путем хране јер их сам не може створити.

-Немају енергетску вредност, али делују као биокатализатори.

-Витамини се деле у две велике групе:

1.витамини растворљиви у мастима(A,D,E и K)

2.витамини растворљиви у води (витамини В комплекса и витамин C)

-Болести које настају смањењем количина витамина у исхрани називају се АВИТАМИНОЗЕ, а болести које настају уношењем веће количине витамина зову се ХИПЕРВИТАМИНОЗЕ.

Минералне материје

-Минералне материје су битни фактор у исхрани, неопходни за изградњу и нормално функционисање организма.

-Количина минералних материја се веома разликује у поједним намирницама. -Оне се не могу стварати у организму, већ се уносе храном и најчешће се у организму налазе у облику минералних  соли.

-Највише су заступљени макроелементи:  Ca,K,Na,Mg,P,S,Fe,J.

Вода

-Вода је важна за изградњу биљних, животињских и људских ћелија. Човечји организам садржи 65-70 % воде. Најчешћи део воде је у слободном облику-у телесним течностима, а делимично је има и у везаном облику-у ткивима.

-Улога воде у организму је вишеструка:

          -растварач је неорганских састојака и у води растворљивих органских састојака и омогућава њихов транспорт и циркулацију у организму

          -у воденој средини се одигравају сви физиолошки процеси

          -уз учешће воде се одигравају многе биохемијске реакције

          -вода учествује у регулисању телесне температуре