Zanimljivosti o hlebu

Хлеб

Из Википедије, слободне енциклопедије Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.

Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.

 Хлеб.

Хлеб (ијекавски хљеб; остали називи: крух, крув, леб, лебац) је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода. Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини (на пример сусам). Хлеб је већ дуго времена основна намирница у исхрани у многим културама.

Врло је могуће да је човек, пре него што је почео да припрема хлеб, јео свеже житарице. Претпоставља се да је касније, у неком тренутку, почео да их умаче у воду, а тек после тога и да их меље и пече. У почетку се хлеб правио без квасца, али већ у старом веку, код Египћана, користи се квасац, као и различите врсте брашна (меко и тврдо).

По Библији, након изласка Јевреја из Египта, Господ је Јеврејима 40 година, колико је пут кроз пустињу до Обећане земље трајао, свако јутро бацао с неба ситне комадиће хлеба - мана, којима су се Јевреји хранили. Мана својим обликом подсећа на нафору коју данас добијамо у цркви на крају литургије. Приликом изгона Јевреја из Египта, жене нису имале времена а ни квасца па је хлеб прављен само од брашна и воде. Није било могућности да се пече па је резвијан танко као палачинка и пекао се на јаком сунцу на сапима коња и камила које су биле у каравану. Тај специјални „хлеб“ се зове „Мацес“ и једу га Јевреји током великог празника „Пасха“ (Јевреји и српски Јевреји кажу „Песах“). Овај догађај је описан и у Библији, Стари завет, друга књига Мојсијева.

Већ од 168. године пре нове ере, у Риму постоје велике државне пекаре. Од деветог века, у већим европским градовима појављују се пекарски еснафи; квалитет, тежина и цена хлеба су прописани градским статутима, а пекари који не поштују ову одлуку најстроже се кажњавају.

Квалитет хлеба се значајно побољшава почетком новог века у северној Италији, у 17. веку у Паризу, а у Бечу се почиње производити луксузно пециво у 18. веку. Од 19. века, производња хлеба се све више механизује.

[уреди]

Врсте хлеба и пецива

Догађања, изреке, идиоми везани за хлеб

У Библији се каже „Ко тебе каменом, ти њега хлебом“

У старом Риму услов за стабилност државе је био сажет у реченици „Хлеба и игара“ (Panem et circenses)

Када је Марија Антоанета чула грају побуњеног народа и кад је на питање „Шта узвикују?“ добила одговор „Немају хлеба!“ одговорила је (наводно) „Па што не једу колаче?“

„Рударски хлеб је са седам кора“

"Боље сув хлеб поштењем, него колач непоштењем!"

"Хлеб је извориште снаге и живота човечијег."

"У хлебу Бог пребива."

"Без орача и здрава копача, не би било хлеба ни колача."

"Нема хлеба без мотике!"

"Ногом у блату, главом у злату."

"У ратара црне руке, а бела погача."

"Из црне земље, бео хлеб."

"Зрно по зрно - погача, камен по камен -палача."

"Добар као лебац."

"Зарадити парче хлеба" каже се за самостално зарађен новац.

"Трбухом за крухом", каже се за печалбу.

Да хоће "преко хлеба погаче" каже се за нескромног човека.

Кад је неко лењ каже се "Лези лебе да те једем".

"Хлеб насушни" је израз из молитве Оче наш и означава храну потребну и души и телу.

[уреди]

Благослови и клетве везани за хлеб

"Где погаче ломили, жито да се роди!"

"У млину се надомиљало, и наћвама накувавало, у пећи надопјецало и свој браћи надотјецало!"

"Лебац ти се огадио!"

[уреди]

Јесте ли знали...

... да у месту Пећинци, на 40 километара од Београда, постоји музеј посвећен хлебу, који поседује три збирке: збирку оруђа за обраду земље, збирку предмета за припрему хлеба и збирку хлебова. Хлебови су поређани по групама: божићни, ускршњи, свадбени итд. Овај музеј поседује и документацију о обредном хлебу код Срба.

... да у Европи постоји преко 50 музеја хлеба.

... да у свету још увек има много гладних хлеба. Неки аутори кажу да је историја хлеба уствари историја глади.

... да многе земље и народи имају развијен култ хлеба који се очитује и у организовању манифестација и фестивала хлеба. Срби спадају у народе са изузетно развијеним култом хлеба.

... да се у Србији, у Новом Саду од 2007. године организује Фестивал хлеба који се састоји од изложбено-пекарског дела, научно-технолошког и културног.

... да је у Бачкој Паланци 2009. први пут организован Фестивал хлеба за децу.

... да је хранљивост једног килограма хлеба отприлике две хиљаде калорија[тражи се извор од 09. 2009.].

... да је после Октобарске револуције једно време био на снази закон који је имао члан „Крађа хлеба није крађа и не кажњава се!“[тражи се извор од 09. 2009.]

... да се приликом исказивања добродошлице, у Србији, пред госта износи хлеб и со

... да се погача не сече ножем него ломи[тражи се извор од 09. 2009.]

... да би хлеб, (то је чак прописано законом[тражи се извор од 09. 2009.]), пошто се извади из пећи, требало да одстоји 24 сата и да се тек онда употребљава

... да стављањем бајате кришке хлеба у микроталасну пећ на 15 секунди добијате свеж и врућ хлеб као да је управо испечен[тражи се извор од 09. 2009.]...

да се од 1 kg брашна добија 1.5 kg хлеба[тражи се извор од 09. 2009.]...

да се препоручује да се у самопослугама хлеб поставља на средину продајног простора јер мирис свежег хлеба подстиче продају осталих производа[тражи се извор